Šaltavanje I

Ne sićam se je li mi Ćaća ikad iša na informacije. Ili možda je, jedanput.
E, ali sićam se da mi je i Did doša na informacije, biće tamo u prvom ili drugom razredu! A i on samo jedanput.
Moram baš pitat Ćaću je li njemu Did ikad doša na informacije. Biće nije, pa je Did to nadoknadija na meni.

A sad je doša red i na mene. Žena mi je rekla da odem na informacije Starijem. Ona ne može stić.

Dala mi je detaljne upute, ne bez razloga.

- Dođi do 4, nemoj kasnit. I ponesi osobnu! Znaš li di ti je osobna uopće? Pitat će te zaštitar osobnu i neće te pustit u školu ne budeš li ima osobnu! Postrožili su pravila, ne da ravnateljica nikom uć bez osobne.
- Ma ajde, molim te, ne bi da je škola Fort Knox.
- Ne pametuj, nego ponesi obavezno osobnu! Jesi zapamtija ime učiteljice? Tri puta sam ti rekla. Pitaj na šalteru di je njezin razred ako ne znaš. A ne znaš. Znaš li uopće di je škola? Aj, bar nešto.

Doša ja taman u 4. Dobro aj, u 4 i koji minut. Svejedno, priznaje se.

Level I passed!
Save game.
...

Nemam osobne. Di je osobna?
Nema je, ne bi je nedilja našla...

Srića, na šalteru nije zaštitar. Nego zaštitar-KA. Nekako računam da je to bolja opcija.
(- i +, ko Amer i Rus... to su univerzalne istine, iako ona baš i nije hibishus.)

A još meni neka modra fascikla pod rukom! Nemam pojma odakle mi, ni šta je u njoj (ali zasigurno nije osobna). Svejedno, fascikla u ovakvim situacijama uvik dobro dođe. Pogotovo modra.

- Dobar dan, poslali su me da hitno dođem u vezi gospođe učiteljice Renate!

Ko me posla? Zašto je baš mene posla? Ko sam uopće ja? Zašto, kad te neko hitno negdi pošalje, ne tribaš imat osobnu?
Ma koja zaštitarka ta pitanja smi postavljat kad se isprid nje pojaviš namrgođen, s fasciklom u ruci?!
Jer kad imaš fasciklu, u njoj su sigurno i osobna i domovnica i iskaznica od FBI, i bjanko napisana kazna onome ko te se drzne pitat osobnu!

Pustila ona mene, nije ništa puno pitala. Nije smila.
Ušli facikla i ja bez ikakvih većih problema u Fort Knox.

Level II passed!
Save game.

...

E, a di ću sad kad sam uša? Di mu je razred?
Ništa, moram se vratit nazad na šalter i pitat.

- Ispričavam se, a di ste ono rekli da je učiteljica Renata?
- A zašto vam baš ona treba?
- Paaa... za informacije...
- A znači radi toga ste došli?!
- Pa, e...

Smije se zaštitarka. A i šta će sad sa mnom, kad sam već uša unutra?!
Plus, imam fasciklu. Šta znači da sam sigurno neki normalan čovik.
A da nosim bombu, ima bi crni ruksak, a ne modru fasciklu, to svako zna.

- Tamo su vam informacije, niz hodnik, pa druga vrata desno.
- Hvala vam puno, gospođo!

Točno sam pratija upute, nema mista pogrešci. Niz hodnik, pa na druga vrata desno. Pokucam, uđem.

Unutra neki brko, tako, mojih godina. Mrk tip. Sidi za stolom, isprid njega imenik.
On zasigurno ne može bit Renata.
Mislim, da je desetak godina mlađi, moga bi on i bit Renata, ima danas svakakvih imena, ali sumnjam da bi prije cca40 godina neko sinu da ime Renata.
Hm....
A možda nije Rena-TA? Možda je Rena-TO? Šta je ono rekla Žena, kako se zove?
J..te, koja sam ja budala, nemam pojma ko mu je učitelj(ica).

- Živili, dobar dan, jel bi ovde negdi tribale bit informacije?
- Dobar dan! Jest, ovdje su informacije. A u koji Vaše dijete ide razred?
- Paaa, moje dijete ide uuuuu... u II.C!
- Ali, nisu Vam OVDJE informacije za II.C.
- Kako nisu? Pa di su onda?
- Ne znam, mislim da je najbolje da pitate gospođu na šalteru.

Opet ja na šalter, a sve se putem mislim... ma da nije II.A? Ili možda II.B? II.D? Ma da nije D?
Ma nije! Sto posto je II.C!
Šta sto posto? Miljun posto je II.C, sićam se da sam mu lipija naljepnicu na čitanku.
Možda je ipak Renato?!

Prtljam nešto gospođi zaštitarki, muljam rodove, samo da žena ne skuži da sam totalna budaletina.

- Ispričavam se opet, možda griješim, ali ja sam ono triba kod Renataa..eee radi informacija?
- Pa tamo vam je Renatin razred, niz hodnik, druga vrata desno, već sam vam pokazala!

Znači, ipak JE Renata!
Ko je ovde lud?
Sad se već mislim: je li oni tip stvarno ima brkove ili nije?
Jesu li bila gusti, ili ono, paperjasti, jedva da ih vidiš?
Možda žena gaji prirodni izričaj?! Al opet, ne virujem...to bi bilo ipak malo preprirodno.

- Dooobro, ali čini mi se da tamo sidi neki gospodin, koji mi je reka da to nisu informacije za II.C.
- Pa i nisu. Učiteljica Renata predaje u III.C!

U j...mu, a da nije moj mali treći razred, a ne drugi?
J...te, je, treći je!
III.C!
Tri puta smo mu kupovali knjige, a nije pada razred! Znači da je treći.
C je sto posto, to znam po naljepnici.
Ma kad je prije narasa?
Majko mila, koja blamaža...

- Eeee, pa i mislija sam da je to III.C, gospođo. Ali, nije mi baš jasno di je onda Renata?
- Renata? Pa Renate vam nema već par dana, bolesna je. Onaj gospodin tamo je učitelj, on je zamjena dok se Renata ne vrati s bolovanja. Mislila sam da znate?!

Znam đavla.
Ne znam ja više ništa.
Ovo je j...na Zona sumraka.
Sad razumim Ćaću i Dida.
Kad obavim ovu torturu, ne vraćam se ovde više nikad. Nikad!

Opet kroz hodnik, opet druga vrata desno.
Opet nešto brljam.

- Dobar dan, evo mene opet! Ma nismo se maloprije dobro razumili, ja sam mislija da ste vi rekli da je ovo IV.C!
- Nisam uopće to rekao. Rekao sam samo da ovo nije II.C!
- E, pa to sam i ja reka. Jer meni triba III.C!
- Pa ovo jest III.C!
- Eto vidite! Točno taj mi triba!
- Izvolite onda, sjednite.

Level III passed!
Save game.
...

Ima još, došli smo tek dopola priče, na moju žalost. Nastavit ću drugi put, kad skupim snage.
S mukom se svega ovoga prisjećam, nije lako ispisivati ove retke.

Ono što osjećam najbolje opisuju poznati stihovi:

Svako sjećanje boli
ko živa rana što gori.
Ko si ti? Ko sam ja?
Što je laž, što istina?
Moram dalje, moram ići do kraja.
Vrata pakla i raja otvaram.

Mislim da je autor ovih premudrih misli Konfucije, ali nisam skroz siguran.
Provjerit ću.