Muke ti je to

Kad mi neko na prvu sidne, sidne mi obično i na drugu i na treću. I obrnuto.
Sve je u prvom dojmu.
To je kod mene ka neko pravilo.

Ali, postoje i iznimke. Evo, naprimjer, moj prijo Sapun.
Dosad sam upozna puno živopisnih likova, ali malo ih se more sa Sapunom mirit.
Za razliku od drugih meni dragih ljudi, Sapun, recimo spada među one rijetke koji su me na prvi balun izrazito iznervirali.
Prilično sam siguran da sam i ja njega iznervira. I ja znam bit nedokazan i tvrdoglav kad mi neko ne sidne.
Naapak, rekla bi baba.

Ali, drago mi je da sam, šta se Sapuna tiče, u startu bija u krivu. Malo-pomalo (prvo smo surađivali poslovno, a posli se i sprijateljili) vidija sam da je Sapun ispod svoje grube površine dobar, a i on je valjda uočija štogod neloše kod mene.
Kod puno ljudi triba malo zagrebat ispod površine, da bi otkrija kako se ispod kriju dobre osobine.
Mada, ne preporučujem da se nakon tog otkrića grebe još dublje, jer nikad ne znaš koliko slojeva ljudi imaju.

Ukratko, o Sapunu bi se moglo reći ovo:
Sapun je dobar. Sapun se u sve razumi. Sapun o svemu svašta zna. Sapun je uvik u pravu. Sapun sliči meni.

Kad nešto ne znaš riješit, pitaj Sapuna.
Oće pomoć, a zna svašta i izmislit.
Pogotovo je on sritan kad triba nešto izmislit.
On je i profesionalno izumitelj (bez šale, čovik ima nekoliko registriranih izuma na Patentnom zavodu, i ozbiljan prihod od istih).
Nema šta taj neće izmislit. On je u stanju IZMISLIT problem da bi ga mora riješit, takav je to tip.
A definitivno mu pomaže to šta se njegovi kotačići u mozgu vrte brzinom svjetlosti. Ne volim šta to moram priznat, ali on je stvarno jedan od najpametnijih ljudi poznajem.

Sapun je svima voljan dat i savjet, a i dat ruke.
Problem je samo šta Sapun ima samo jednu glavu i samo dvi ruke, a nije još smislija kako će se klonirat, pa ga često uzmanjka.
Njega ili je puno, ili ga je malo.

Nedavno sam zaključija da i ja moram upregnit njegove sposobnosti za vlastite sebične ciljeve.
Naime, odlučija ja, nakon godina šta smo kisnili i patili se, natkrit naš balkon.

E sad, da tu nije bija Sapun, to bi ja, najvjerojatnoje, našalova, nešto izbetonira, ili možda nešto povarija, prikuca, štajaznam, nešto bezveze.

E, ali, Sapun ne da.

- Ma di ćeš to, prijo, šteta je to natkrivat. Lipše je kad ima zera svitla!
- Pa šta ću, Sapun,  napravit onda? Kiša mi pada, smoči Ženi robu, smoči meni kušine od stolica, ispere zemlju iz pitara, sve izneredi.
- Ček, ček..... natkrićemo mi, prijo... staklom!
- Staklom? Pa ko zna koliko to košta? Aj, mislim, staklo ka staklo možda i nije tolko skupo, al di je još montaža...
- Montaža? Muke ti je to. Pa to ću, prijo, ja riješit.
- Ti?
- Pa ja, nego ko.
- Pa jesi ti to ikad radija? Mislim, jesi ikad montira staklene nadstrešnice?
- To? Pa muke ti je to!
- Tebi je, Sapun, sve muke ti je to.
- Pa kad je! To je p...arija za metit!

I stvarno, nakon par piva, uvjerija mene Sapun da idemo na staklenu varijantu.
Šta tu ima bit kompicirano?
Triba samo milimetarskom preciznošću izvest čelične nosače, razmirit stakla, donit ih nekako na terasu uza skale, malo pripazit da se putem ne razbiju, ocrtat pozicije, namašćat navoje za vide, postavit brtvene trake, postavit stakla, silikonirat, stavit šajbe, prividat, pazit za to vrime da se ne hoda po staklu dok se ne osuši silikon, i voila! Muke ti je to.
Kako je on mene uspija nasapunat na to, ni sam pojma nemam, ali na kraju sam prista.

U početku sam pokuša ukazat neke realne probleme, ali on je svaki problem, još za šankom, moj prijo, riješija.

- J...te, Sapun, a more li se to razbit i sasut po meni?
- Ma kakvi! Prijo, metićemo zera deblji lamistal, ono, s folijom. Nema to di. Moš po tome odat!
- A šporkavanje? Šta ću ako mi se tica pos..e s gornje strane? To će se sve vidit!
- Prijo, idemo na mutno staklo, neće se vidit šporkica, nemaj konta.
- A montaža? Porizat će se neko ne budu li brušeni rubovi na staklu, to je oštro ka žilet! A jope, brušenje rubova stakla, to se plaća po metru, to će bit po zlato...
- Prijo, ja ću to riješit.
- Šta, nemoj mi reć da znaš i stakla brusit?
- Muke ti je to. To ja malo brusnem iz ruke. Brusilicom.
- I neće puknit?
- Ma kakvi, prijo! Triba imat ruku za staklo.
- A dobro, kad ti kažeš.
- Nemaj ti konta.
- A kako ću posli izać na krov, triba bi isto nekako moć izać, ako triba posli šta popravit, ili zaminit, okrenit antenu, štajaznam?
- To ću ja riješit. Metiću jednu portelu na sridinu. I metiću još amortizer od gepeka od golfa na nju. Da ne zalupi po staklu! I stavit ćemo i na portelu staklo. Da sve bude u istom stilu, prijo! A?
- Hm. A čekaj, kako ćemo mi to montirat, kojim redom, krov je to, nije zaj..ancija?!
- Počet ćemo od jednog kraja balkona. Tako ćemo.
- E znam, od jednog kraja ćeš POČET. A šta kad dođeš do drugog kraja, odakle ćeš metit zadnji komad stakla, iz helikoptera, možda?
- A znači TO tebe muči?! Pa, prijo, krenit ćemo onda s jednog kraja, pa s drugog kraja, pa ćemo na kraju metit onaj SRIDNJI komad. Ili možemo ČAK portelu zadnju stavit!
- Sapun, ne razumim po čemu je to išta pametnije od ono gmaloprije. I dalje ne kontam odakle bi zadnje staklo montira i kako bi se posli spustija s krova...
- Ma ti, prijo, samo vidiš probleme! To ćemo riješit u hodu, ne mogu ja sad to tebi ovde u kafiću objašnjavat.
- A dobro, Sapun, šta se ljutiš. Idemo onda na staklo. Šta  onda ja tribam radit dalje?
- Prijo, naruči stakla, i kad budu gotova, zovni mene. To ću ja smontirat u jedno popodne.
- U JEDNO popodne?
- U dva popodneva, MAKSIMALNO. Prijo. Oćemo još po jedno?
- Može!
- Mala, daj još dva!


PRVO POPODNE

- Sapun, stakla su spremna. Uze sam nosače, silikon, vide, matice, šajbe, pivo.
- Prijo, eto me.

I stvarno, eto ga.
Nosi i neku mini skelu. Vidiš, to se dobro sitija!
Začudo, transport i pripremu smo odradili ekstra, nijedno staklo nije puknilo.
Sapun brusi stakla iz ruke, brusilicom. Nemam pojma kako se sve ne saspe, ali izgleda da stvarno ima ruku.
Montaža ide po planu, zasad.
Sapun sastavija skelu, popea se na nju, i odozgo mi komandira. Ja mu od doli dodam staklo, on ga uzme, rikta, silikonira, buši, zavidava, ko to zna šta on radi. Ja od doli ni ne vidim šta on točno radi.
I bolje.
Ja sam Morlok, on je Eloi.

Krenili smo mi tako od jednog kraja balkona, pa došli do nekle.
Pa smo onda krenili do drugog kraja balkona, pa došli do nekle.
Znanja i tehnike ime. Vida ima, šajbi ima, silikona ima, piva ima. Volje ima!
Samo nema više dana. Pada mrak, ne vidi se više.

- Sapun, prikidaj, nećemo ipak stić danas.
- Prijo, pa ni ne moramo sve danas.
- Ma ne moram JA sve danas, nego ža mi je tebe gnjavit. Imaš ti i druge rađe. Jesi ti sutra popodne uopće slobodan?
- Ma daštasam, nemaj ti konta. Eto mene sutra.
- Čovik si! Al... kako ćemo ovo u sridini montirat? Jer, nije mi još jasno...
- Nu njega, jope on s problemima! Jesam ti reka da ću ja to riješit?!
- Okej, Sapun, okej, vidimo se sutra... i fala!


DRUGO POPODNE, MAKSIMALNO

Nastavili smo di smo stali.
I s jedne i s druge strane približili smo se sridini balkona, ostalo su za montirat još dva-tri stakla.
Ide to, nazire se kraj, ušli smo u samu završnicu.
Sve u svemu, zadovoljan sam.
Samo, još meni nije jasno kako će se montirat onaj zadnji komad, na portelu.
A ko smi pitat...


- A u p...u m......u!
- Šta je, Sapun? Jel puklo staklo?
- Ma koje staklo, di će staklo puknit, prijo?! Nestalo silikona. To je.
- Ma daj?!
- Nestalo.
- Pa jel ostalo još puno rađe?
- Ma i nije. Ostala je za montirat još samo ova portela.
- Koja je ura?
- Prošlo osam.
- Radi li išta?
- Radi đavla.
- A ništa, nema veze. Nestalo, nestalo. Ima i gorih stvari.
- Ma dašta.
- Onda, sutra?
- Prijo, ja ne mogu sutra NIKAKO. Sutra moram na Brač! Imam neke rađe tamo...
- Uh. Kaš nazad?
- A ne znam.... al to moš montirat i sam!
- Ma mogu ja to montirat, al...
- ...neće to, prijo, bit problem. Ne bi to smija bit problem. Ako ne bude išlo, JA ću to riješit.



TREĆE POPODNE

Evo me na krovu.
Popeja sam se kroz portelu, i od gori postavija ono zadnje staklo.
Stvarno nije bija problem.
Sad, normalno,  nemam pojma kako ću sić doli.
Sunce piči, umrit ću od vrućine.
A Žena me od doli već treći put zove na ručak.
Ne vidim je kroz mutno staklo, ali po glasu čujem da ispaljuje na živce.
Nije da nije u pravu.

- Ajde, silazi više, sve se oladilo!
- Sad ću, reka sam ti.
- Pa jesi gotov više?
- Jesam!
- Pa šta onda još radiš gori?
- Ma čekam da se stvrdne silikon. Sad će to brzo, za koju uru.

Srića, ponija sam mobitel sa sobom.
Uvatija sam Wi-Fi, pišem blog.