Kraju

Stric Vilbur upa u probleme.
Mora gonit Punta u meštra Janeza, mora bi barem zaminit ulje i filtere, a možda i još par drugih p...arija.

Trevija se tu i rođak Ferdo, a on se isto šesti u aute, pogotovo one starije.
- Štasmislijo minjat?

Govori Vilbur:
- Moram minjat ulje, to, aj, kaoti, moram. I filtere. Al govori Janez da bi triba minjat i pumpu vode, i pumpu ulja, i pumpu...
- SVE TO?
- E, tako on govori, jer da je to već kraju...
- Nu, kraju?! Pa jel sve to štas nabrojijo već krepalo, Vilbure?
- Pa nije, ali je kraju, čuješ li...
- Kraju je kad krepa! A dok nije krepalo, nije ni kraju!
 - ... a šta, ti misliš da ne triba sve to minjat?
- M'kakvi minjat!
- Zašto?
- Zato šta NE VALJA NJEMU ČUDO DAVAT!
- Kome, Janezu?
- Ma ne Janezu, nego autu. Ne valja AUTU čudo davat!
- Majde!?
- Jer: ako autu čudo daješ, onda ti njega RAZMAZIŠ. Onda on pita nešto NOMSTOP. Bude mu to normalno! Te ovo bi, te ono bi, svako malo nešto zapitkiva. Neš tako snjim nikako na zelenu granu!
- Nego kakob ti?
- Nego POMALO. Pomalo mu davat. Ne ga razmazit. Sad mu promini ulje. Aj, moš i filtere. Onda ga zera tribaš pušćat.

Je li Ferdo u pravu?
Đava zna.
Al on vlastitim primjerom stoji iza svoje filozofije.
On svoju filozofiju ŽIVI.

Reka sam već da je mehaničar, kažu ljudi, čak i vrstan.
Zna on svašta i popravit i napravit, iako mu to nije, kako bi reka, stalna djelatnost.
On stvari popravlja više onako, prema potribi.
Da živi u gradu, to bi mu bija hobi. Pošto živi na selu, onda je potriba.



Ima Ferdo iza kuće tu neku, ka, ne znam je li preslobodno kazat... radionu?
Mislim, pošto nije inkartana, ni izvana ni iznutra.

Isprid te radione, a i unutar nje, nema čega nema.
Starih guma, i vanjskih i unutarnjih. Felgi, volana, osovina, poluosovina, diferencijala, kardana, getriba. Vešmašina, ventilatora, lanaca, ventila, kotlova, bojlera, kanti, polivača, freza, radijatora. Jesam šta zaboravija? Sto posto.
Na ulazu u radionu su dvokrilna vrata, ona s armiranim staklom, zera naciklim. Jedno se krilo da otvorit. Drugo ne da. Isprid njega je malo ka i zareslo.
Pas laje isprid ovog zaštopanog krila, zavezan za bristić. Isprid pasa, ne triba možda ni naglašavat, plava tećica, u kojoj je malome Ferdi prije četrdeset godina mater kuvala mliko.
Eto, takva je to radiona.

Da je ne koristi Ferdo, koristila bi je grupa TNT.

Pa unatoč tome šta mu je radiona u takvom stanju, jedamput, ima tome već dosta, neko je Ferdu prijavija da vodi automehaničarski servis na crno!

I stvarno, došla policija, inspektori, ko već dolazi u tim prilikama. Obišli malo oko kuće, pronjuškali, pa onda pokucali na vrata.
- Kuc, kuc, jeste vi gospon Ferdo?
- Ja sam, šta triba?
- Jeste li vi vlasnik automehaničarske radionice?
- Jesam, šta triba?
- A možete li nam pokazati tu radionicu?
- Kako ne, kako ne! Ajte ljudi za mnom, tu je radiona, odma iza kuće!

Ne znam šta su ljudi očekivali iza kuće, jer su već maloprije tamo bili, ali otišli su opet, još jedanput ćirnit.
Možda nisu dobro gledali?
Ispostavilo se da ipak jesu.

- To radionica?
- Dašta ste vi mislili?
- To???
- E, pa šta udi?
- I Vi... tu popravljate automobile?
- Da diću? Neću na kiši?
- Gospon Ferdo, ispričavamo se na smetnji, idemo dalje. Lažna dojava.
- Ljudi, di ćete već? Pa tek ste došli... jeste šta za popit?

Ošla inspekcija ća, ne da nisu ništa pisali, nego su mu skoro i ostavili koju kunu.

Samo, ne moš ti reć da Ferdo nije meštar, ni da mu radiona ne služi.

Zamine on tu ulje i filtere.
Naoštri on tu lanac od pile.

U stvari, nema tog posla kojeg se on neće privatit, ako to situacija od njega traži.
On je, tamo posli rata, zapaljenog unproforskog đipa dove u vozno stanje, sve u onoj svojoj radioni, i to samo zato šta je njegov ćaća reka da to nema smisla. Eno đipa, još vozi.
Nisam stučnjak za aute, ali mislim da je taj đip dovoljan dokaz da je Ferdo dorasta i zahtjevnim poslovima.

E, a od ovih zahtjevnijih poslova, moram posebno istaknut kako Ferdo već godinama u radioni servisira i svoju vlastitu zubnu protezu.
- Znaš kakve su ove proteze? To svako malo nešto na njoj pukne. Pogotovo kad je pečeno za večeru. A ja lipo lemilicu, švajcaparat, metnem ćale, zera puntam, i more ona jope žuljat, samo dok se oladi! Ko bi svaki put kupova novu?!

Pukla mu tako nedavno za večerom jope proteza, baš na mistu vara. Ovi put je Ferdo skoro nagrabusija, jer umalo nije proguca protezu skupa s kumpirima.

Njemu pukla proteza, a ženi mu puka film:
- Ajde Ferdo, molim te ka Boga, ne popravljaj to više, vidiš da je kraju. Pa nismo mi taka sirotinja. Nego sutra lipo aj kod zubara! Šta je sutra, četvrtak? Sutra radi popodne. Itako si zadnji put bijo kad ti je OTU protezu meća.

Nije Ferdi drago, zna on da je zubar, prije svega, trošak. Al vidi i on da problem pomalo nadilazi njegove sposobnosti.
I tako, mada priko volje, otiša Ferdo sutra popodne kod zubara.
Nije on zubaru puno objašnjava, nema se tu šta čudo divanit.
Stavija Ferdo lipo šudarić na stol i razmota iz njega slomljenu protezu.
Gleda zubar, čudom se čudi, ne more doć sebi.
A onda uze onu protezu i krene prema kanti za smeće.

- Doture, kućete vi s mojom protezom?
- Pa u smeće, naravno!
- U SMEĆE?! A ne bi se to dalo... opravit?
- Ma dajte, Ferdo, kakvo popravljanje?! Pa ovo više nije nizašta, pogledajte i sami na što to sliči. Mislim, to doista ne bi imalo smisla popravljat. I ne samo to! Ferdo, ta Vaša proteza je možda i po život opasna. Napravit ću ja Vama novu!
- EM TI NEDILJU!
 - ?
- Ja sam mislijo da si ti MEŠTAR! Bacit? Muke je bacit! Daj amo protezu, ja ću to opravit SAM!

I otiša Ferdo kući, u radionu. Metijo ćale, zera punta, pričeka da se oladi, i večera!
Eno proteze dan danas, još žulja.
Stvarno je prijevremeno bila proglašena kraju.

A gledam sebe.
Meni meštri uvik uspiju objasnit da se stvari ne isplati popravljat.

Ma štaš to popravljat, vidiš da je kraju?
Baci to ća, kupi lipo novo.
Novi mobitel, novu televiziju, novu mašinu, novi auto, novi stan.
A kupit novo, to se, kao, isplati. To je mukte.

Ko je ovde lud?
Ne znam, ali možda ipak nije Ferdo.