Tik-tak

14:27
Zove me Žena na posa.
Nako, da mi malo čuje glas.
I da me podsiti da je danas mene red kupit Mlađeg (3) iz vrtića.
- Danas radim popodne. Al si zaboravija da ga ti kupiš?
- Kakvi zaboravija, šta pričaš? Dite svoje da ću zaboravit?!
A ne nisam zaboravija. Srića da je zvala, ostade mali zamalo odradit i noćnu..

15:13
Uh, dobro je! Evo me već isprid vrtića.
Danas ne kasnim, čak sam malo i uranija, za promjenu.
Lip je sunčan dan, malo ćemo se prošetat nas dva od vrtića do kuće. I proćakulat! Možemo i stat u parkiću! Mogu mu kupit sok na trafiki! Il čokoladu! Ima tih mogućnosti nebrojeno.

15:14
Ulazim u vrtić, zviždukam.
- Ehej, teta Silvana, jeste se umorili, kako ste, di je moj...?
- PSSSST! Zar ne vidite da još spavaju? Došli ste prerano, još upadate ka kauboj?
- Ups...

Sunce moje malo, vidi ga kako spava!
Ne šta je to moje dite, ali stvarno je najlipši od sve dice u vrtiću.
Doduše, i brat mu je bija najlipši od sve dice u vrtiću.
Budu li njih dva ikad imali sestru, i ona će bit najlipša od sve dice u vrtiću. I šire!

Ma vidi se odma s vrata da je on najlipši, vidu to i drugi roditelji, nek je moj mali okrenut leđima i nek od njega vidiš samo čuperak kose koji viri iz lancuna. Ne more to sto lancuna sakrit!

15:20
Pomalo, neću ga budit, ima vrimena, malo ću pročeprkat po mobitelu.

15:23
Eno ga, budi se!
Najsmišniji mi je ono čim se probudi. Nema on onda pojma di je, na kojem je planetu.
Teta Silvana mu pomaže obuć se, jer on je toliko zbucan da ne zna ide li đemper priko glave ili priko nogu.
Onda kad me vidi na vratima, smije se, onako krmeljav i raščupan.
Vidi i teta Silvana da se on meni smije, to mi je posebno drago.

Jer, svi mi roditelji, onda kad kupimo dicu iz vrtića, pritvaramo se tih desetak minuta da smo najbolji roditelji na svitu.
Nemojte mi govorit da nije tako, jer JE tako. Miljun posto.

Vako to bude:

- Ljubavi, evo mame!
- Di je moje drago dite?
- Di je ćaćina lipotica?
- Sjićo mamina, idemo se sad kući igjati, a-ha, da, da!
- Jesi se igra? Jesi popapija? Jesi?? Sve??? Bravo, mišu moj!
- Saće tebe tatica sist u mercedesić, pa ćemo ić kućici našoj, brrrrmmm!

Sve med medeni, sve duša duše moje.
Koji smo mi prevaranti...
Ko onda mlati dicu po kućama, zašto zvoni oni plavi telefon, uvik se pitam?

Eto vidite, baš ZATO je meni drago šta mi se on onako krmeljav i raščupan smije, baš dok ga teta Silvana oblači. Jer teta Silvana je pametna žena, i ona onda odma vidi da se ja tu ništa ne pritvaram i da sam ja uvik tako super tata i sve.

15:30
Šta više radi?
Teta Silvana mu obuva papuče. Koga đavla mu i obuva te papuče, kad on triba priodat samo 5 metara i onda se opet priobut u cipele za ić kući? Biće neka pedagoška šema, neću se dirat, neka struka radi svoje.

15:33
Evo ga, dovodi ga za rukicu.
- Teta Silvana, je li moj mali tigrić bija dobar?
- Je, je, tata, super je bija, igra se sa bagerićima, i sve je popapija!
- Bravo! Voli vam on, teta Silvana, sve papit i doma. Ne šta je moje dite...

Sida moje dite na onu klupicu, ki da čeka nešto.

- Ajde, sine, lipo sad izuj te papuče, spremi ih u ormar, i obuj cipele. Pa idemo kući!
Ne šta je on moje dite, ali zna se on i izut i obut. Samo kad oće.
Samo, danas izgleda neće.

- Šta je, šampione?
- Aaaa... ne mogu še ižut. A kad je teško, tata.
- Ma daj, nemoj zezat, ajde, priobuj se pa idemo. Pa ćemo se ić poigrat u parkić!

- A kad je teško...
- Izuvaj se, SUNCE TI KALAJISANO !!!

Dobro je, ne čuje me teta Silvana, prioblači tamo nekog slindru.
Ajde, pričekat ću minutu, di je priša.

15:36
Ajde, nekako je izuja papuče.
- Bravo, asu! Aj sad se lipo i obuj pa idemo kući. Kupiće ti tata sok!

15:41
Ajde, nekako je obuja i cipele.
- To, majstore! Aj sad lipo još samo spremi papuče u ormarić pa idemo kući. Kupiće ti tata čokoladu! Na trafiki!

Dosad je još nekako išlo, ali situacija se u ovom trenutku maksimalno zakomplicirala.

On i dalje sidi na klupi. Gleda u mene ... i ni makac.
A samo triba spremit j...ne papuče u ormar i gotovo!!!
I on to zna isto ka i ja, al ne mrda rođo ni milimetra.

Tik-tak, tik-tak...

15:45
Vidim ja polako šta je to: to je TEST.
Znam ja da pametniji popušta. Al ko sad i ovde popusti, taj posli bude još luđi.
Ko sad i ovde popusti, priobuva ga do daljnjega.

Procjenjujem situaciju: čime baratam?
1. Ne žuri mi se, to je dobro!
2. Lipo je vrime, ne pere južina, ovo sam u stanju odigrat bez nervoze. I to je dobro!
Imam li još koji adut u rukavu?
3. Pa da! Danas sam dobro marenda, to donosi ekstra bodove! Jer da sam gladan ka vuk, ka šta inače budem, bija bi u znatno nepovoljnijem položaju.

Zaključak: ovu utakmicu dobivam, tribam samo bit stentan, i ne gubit živce. Radi tete Silvane.

- Pomalo, ne žuri se meni, sine, čeprkat ću ja po mobitelu, sidi ti samo.

On nema mobitel, pa čeprka po nosu. Pravim se da ne vidim.

Tik-tak, tik-tak...


15:48
Dolazi neka žena, gleda ga, sažali se.
- Dušo, jesu ovo tvoje papučice, ja ću ti ih spremit, di je tvoj ormarić?
- Gospođo, ostavite te papuče na miru, zna ih on i sam spremit, samo je ZADRT.

Ode žena, ne baš prisritna. Nema ona pojma.

Tik-tak, tik-tak... 

15:51
Dolazi teta Silvana.
Sumnjam da me već neko vrime promatra.
Čini mi se da je možda stekla i malo krivi dojam o meni. Nema ona pojma.

- Šta je bilo, tata?
- Ništa nije bilo, teta Silvana. Čekam da spremi papuče u ormar pa idemo.
- A, tako...

Tik-tak, tik-tak... 


15:54
Svi su otišli.
Ostali teta Silvana, Mlađi, ja.
Dobar, rđav, zao.
Neko vrime niko ništa ne govori. Samo nam se oči stiskaju.

Tik-tak, tik-tak... 

15:58
- Oćete da mu ja pomognem?
- Ma ne tribate se gnjavit, teta Silvana, zna on sam.


Išla bi teta Silvana kući, znam ja šta je njoj...

- Ajde, dušo, tata ti je doša, tata bi ti iša kući. Požuri se.
- Neka, teta Silvana, nije meni priša, mogu ja njega čekat do ujutro.
- Tata...
- Ništa tata!

Tik-tak, tik.tak...


16:00
Odjedamput, skoči se mali ka strila!
Zaleti se, otvori ormar, ubaci papuče, zalupi vrata, ode on!

Čestitam sam sebi. Pobjeda! Veličanstvena pobjeda!!!
- 1:0 za mene, teta Silvana!!!
- ... ?

16:01
- Bog vam, doviđenja!
- Bog vam, doviđenja!

Teta Silvana sad zasigurno misli da sam nacist. Nema ona pojma.
Možda sam umisto 1:0 triba dreknit: Sieg Heil! Tako da se ne misli uopće.

Ma koji parkić, koji sok, koja čokolada, koja trafika?!
Brže kući! Tamo mogu na miru ispalit na živce!