Lovačka

Side priko puta mene dva lovca i pričaju.
A kad lovci pričaju, nemaju drugi šta pričat!
Čak i kad bi imali, ne bi uspili doć do riči.

- Štaj, nisi mi nešto?
- Ma nako, zera jesam umoran.

- Di si, nema te ni na balotama?

- Nemam vrimena za ništa. U zadnje vrime nom-stop đurlekam po Petrovom polju s ovim Taljanima

- A da, čujo sam. I šta, ti im dođeš ki neki vodič?
- Pa e, tako nekako. Nešto mi i plate, a nisam u kafiću. Ma nije mi ni mrsko, pravo da ti rečem. A šta ću i kod kuće?
- Dobro i kažeš. Meni ona moja krv popi svaki dan. Nego rec mi, na šta iđete?
- A na šta ćemo ić!? Zeca nisam vidijo ne znam kad. Pobijo neko sve. Na prepelce iđemo, većinom.
- Na prepelce? Pa jesul žestoki Taljani na prepelce?
- Ps, da žestoki! Najžešći! Ma na sve su žegarni, brate. Ubit sve šta se miče!
- Ma nije moguuuće. Sve?
- I mačketinu! Sekundarno!
- Ajde?! I šta, oni radi prepelica lipon iz Italije potegnu???
- Iz Italije, kumašine, iz Italije. Oklen bi ti da Taljani potegnu? Iz Holandije?
- Nu njega sad. Nisam tako pita, šta me sad zaj...vaš? I kako dođu, većinom brodom?
- Pa brodom, dakakob ti?
- Dobro ikažeš. Svojim, il...?
- Bog te pomoga, trajektom, pa neće svojim brodom đipa gonit?!
- I đipa?
- I đipa!
- Majde... sa si pritra, brate!
- Ja ti kažem.
- ?
- !

- I kud onda iđeš s njima? Po Petrovu polju?
- Dašta. Ko bi po Promini i Svilaji oda...
- Imaš ipravo. Al biće se i ovako zera protegneš?
- Da znaš da i jesam! Zeru sam i smrša, meščini.
- Baš gledam i ja, nema te pola. Došla ti glava ki lišnjak!
- Šta ti sad mene zaj...vaš? Zaj...vaj ti ćaću svoga, ščujo?
- Aj, šta se ljutiš odma. Nego, kako se sporazumiš s tim Taljanima?
- Pa većinom na talijanski.
- Na talijanski? Ti?? Ti ne znaš beknit!
- Ha, naučijo.
- Nuuu!? Baš si pravo naučijo, il ... nako?
- Ha, prvo nako, mada nisam još baš ono pravo. A di mi se i žuri? To ja malo pomalo, kako mi šta zatriba. Zec-kuniljo. Prepelca-kvalja. Puška-fućile. Panceta-panćeta. Tariguz-kartaiđenika.
- Da znaš da si me iznenadijo! Nisi loš niti malo! A šta ti drugo i triba, kad pogledaš?
- A šta, ništa. I tako, naučijo ja talijanski, mislim, kolko meni triba. Al znaš šta?
- Šta?
- Di je mene Talijan razočara, vićeš sad! Uvi ja slušam šta Taljani međusobom pričaju. Kakoš naučit ako neš slušat? Slušam ja tako nji, kadli jedna mi rič baš ono zapela za uvo. I dugo vrimena nikako je razoputit. Nikako! Ma neb nedlja! A baš tu rič vajik spominju. Svugi je meću, ki vegetu. Malo, malo, eto ti se nje. Bude im u svako drugo-trećoj rečenici. A lipa rič!
- E, bude to!
- Ja tebi govorim da Taljani znaju složit neku rič ki malo ko! Oni i Švabe! Još su jači maheri Taljani za riči od Švaba, meščini. Dobro, Švabe su jače za ove riči oko motora i to. Al za ove druge riči, tu su Taljani kraljevi. Toj njima ki ništa, složit rič. Ovu pogotovo!

- A još nis reka kojaj to rič?
- E da, počem. POMERIĐO !
- Pomeriđo?
- Po-me-ri-đo... baš lipa rič! Jelde daj lipa?
- Dašta je neg lipa.
- I zvučna!
- Zvučna pravo! I Interesaaantna nekako.
- I meni se odma dopala. Odma na prvu. Ma pravo lipa rič, ja ti govorim. Po-me-ri-đo. Puna je usta. Jelde da su je puna usta?
- Pa je, nako, prilično su je puna usta. Ki neki pamidor, samo još lipši. Čak mi malo zvuči i poznata.
- Kako neće bit poznata, ako si ijedan film talijanski gleda, il Sanremo, mora si je čut.
- Biće Sanremo onda. Poznata mi je stodvadest posto. A šta znači Pomeriđo?
- A!
- Šta akaš?
- A! Voljo bi da ti ne moram reć...
- Šta, biće peder?
- Ma nije peder, oklen ti to?
- Šta ja znam, lupijo bezze, pošto ima dosta slični slova. Al biće isto je nešto prosto?
- I gore...
- Kako i gore? Gore od prosto?
- Je brate. Doduše, nije tolko gore, kolko je bezveznije. Popodne.
- Šta popodne?
- Pa to. Pomeriđo ti znači: popodne.
- Nemoj zaj...vat?! Pomeriđo znači popodne?
- Je.
- Nu? Popodne...
- Dašta ti misliš...
- Ma našta oni potrošiše rič... popodne. Pu!!!
- A baš šteta. Pravo lipa rič.
- Pravo lipa, ja ti govorim.
- A vidiš, ja uvi mislijo da im pomeriđo dođe neka zmija, neka riđovka. A onda jope, šta bi uvik spominjali zmijurine? Pogotovo na Sanremu?
- Zato sam ja i mislijo da možda znači pamidor.
- E viš, nije. Pamidor se u nji reče POmidor!
- ?
- !


Pričali su njih dva još, samo ko će sve popamtit. I ovo mi je bilo puno.