Bounty

Sinoć kaže Žena:
- Boli me glava, umorna sam, možeš li ih ti spremit za leć?

- Normalno da mogu, samo da još nešto vidim na internetu.
- Aj nemoj dugo, molim te, i nemoj da se deru, ni tuku, i nemoj da sve isprskaju, ka boga te molim... i nek operu zube.
- Ne brini ti ništa, aj lipo leć, naspavaj se! Ujutro se rano dižeš.

Ošla ona leć.
Ja onda još malo nešto gleda na internetu. Oni se lipo igraju, za promjenu. Milina!
Samo, gledam na uru, isto JE malo kasno.
Vrime je definitivno za leć ih, ujutro se svi rano dižemo.
Pokret!

- Ajmo ekipa, dižite se, idemo se lipo istuširat, oprat zube i leć.

Stariji se javlja:
- Tata, a jel mogu JA brata večeras istuširat?
- Ne znam baš, sine...
- E tata, jej mođe on mene istušivat?
- Šta, al bi ti stvarno tija da te brat tušira?
- DAAAA!
- Ma nisam baš siguran....
- Molim te tata, molimtemolimtemolimte...
- Aj, dobro, može...
- JEEEEEE!
- PSSST! Tiho, mama vam spava! Ne derite se!
- Dobro, tata!

Trče ka sumanuti prema kupaonici.
- Alo, alo! Vraćaj se nazad, di trčite?
- Šta, tata?
- Ajte se tuširat, al nemojte se sad potuć!
- Dobro, tata!
- I nemojte skakat po tuš kadi da se ne pokliznete!
- Dobro, tata!
- I zatvorite vrata od kabine da ne prska!
- Dobro, tata!
- I... nemojte se sad potuć!
- Dobro, tata! Jel možemo sad ić?
- Ajte, ajte, i dođite mi se javit kad budete gotovi! I nemoj mu ti prat zube, ja ću!
- Dobro, tata!

Odoše. Sve sam im reka, jel tako?

Ma jesam, valjda jesam.

Vidit ću još nešto na internetu.
Kad, prošlo sigurno 20 minuta, a njih još nema. Di su više?


Onda opet mislim: da šta ne valja, bilo bi već dreke.
A ne čuju se.
Biće onda da je sve u redu!

Maaaa.... idem ja isto malo pogledat.


Kad ja u kupaonicu, a ono sve pliva.

Stavili braća čep u tuš kabinu i nalili vode do vrva.
E, i zatvorili ona vrata od kabine, biće da ne bi teklo. Kako su samo pažljivi, na sve su mislili!
Lije iz kade na sve strane, a oni unutra nasapunani voze patkice .
Pretpostavljam da su na 79-oj litri vode iz bojlera, jer vidim da voda još nesmiljeno teče.
Normalno, ima top sifon na podu, ali ko je još vidija kupaonicu di voda ide prema top sifonu?  Ja nisam.

Mislim da je potpuno razumljivo da sam isti sekund ispalija na živce.
U stvari, nisam toliko ispalija na živce, kolko sam se skoro rasplaka od muke.
A i ne smim se derat, da ne probudim Ženu. Bilo bi onda i po meni.

- Izlazite iz kade, isti sekund!

Oni ka da su zbunjeni, ka ono, šta je sad ćaći, jesu mu sve na broju?

- Pa nismo se još ražentali...
- Ni nećete, ajmo van! Pogledaj ovu vodurinu po kupaonici!
- Uh, vidi stvarno....
- Šta uh? ŠTA UH? Di si mislija da će izać voda, kad si začepija kadu, na uši?
- Oprosti, tata.
- Opraštam, sine, opraštam. Samo, sad ćete to lipo sve skupit.
- Pa ko će to sve skupit, tata?
- Ti! I ti! Oba! Kako ste isprolivali, tako ćete i skupit!
- Uh.... a kad nemamo čime?
- Eto vam lipo te krpe pa kupite. Kad se namoči, lipo iznad školjke i iscidit. I tako opet, pa opet.
- Uh.... a  možemo li se prvo obuć u piđame?
- Kako da ne, pa da i njih userete. Oni bi još i piđame! Obucite mudante, biće vam zasad dovoljno.

Ko im smi dat piđame?! Ako ih smoče, a smočit će ih garant, nove su im u sobi u ladici. Ladica škripi, a to najvjerojatnije znači probudit Ženu. Još bi mi samo to tribalo...


Kleče oni tako u mudantama, mažu onim krpama po podu, ja stojim nad njima prikrštenih ruku, bisan ka pas.
Pari neka scena s palube Bounty-a.
Sad mi je jasno da ni kapetanu Blighu nije bilo lako. Triba njega sagledat i iz druge perspektive.
Došlo mi se od muke malo i smijat.

- Ova krpa ne radi dobro, tata. Ima li šta drugo?
- Uzmite spužvu, uzmite lopatu, uzmite šta oćete, samo kupite!
- Možemo li malo posušit vece papirom?
- Ma možete i brenerom, šta se mene tiče, možete čime oćete, samo da je sve na kraju suvo ka barut!

Mažu krpom, mažu spužvom, brljaju vece papirom. Totalni nered.
Al, znate šta? Vidi se i rezultat.
Nivo vode osjetno pada.

Izaša sam malo van, ne mogu ih gledat.
Opet ne znam bi li se smija ili bi ipak malo plaka.
Kad bolje razmislim, smišno je to.
Ma dobra su to dica, dobro se i slažu međusobno.
Pa nisu namjerno poplavili.
A i sve će pokupit.

- Tata!
- Šta je, tatino? Jel gotovo?
- A je, osušili smo sve, ali...

Ali zaštopali su vece školjku.
Ko zna koliko su papira utrpali, biće kubik. I to onog najskupljeg, troslojnog.
I još uporno puštaju vodu iz vodokotlića, sigurno računaju na pomoć hidrostatskog pritiska.
Doša sam u zadnji sekund, prije nego je voda prišla sedrenu barijeru.

Sad mi se opet čini da bi najrađe plaka, nije mi više niti malo do smijanja.

- Šta ćemo sad, tata?
- A sad zovi HAK...
- Koga?
- Ma nikoga. Sad uzmite neki štap i lipo otčepite kako znate.
- Tata, meni se to gadi...
- E a meni se ka ne gadi?! Ajmo, na posa, nema leć dok sve ne bude cakum-pakum!

Ups.
Koraci na hodniku.
Dolazi Žena, biće se dobro naspavala, cilih po ure, ako i to.

- Jeste vi normalni, šta se derete, zašto još nisu legli, biće ni zube oprali još nisu?

A ovi u mudantama, nasapunani, pasiraju četkom po vece školjci, ka da mišaju puru.

Vidija sam odma da je Žena ispalila, šta je, budimo realni, i potpuno opravdano.
Sad kad razmišljam, mislim da bi ipak bilo bolje da sam je probudija prije.

- Zašto vas dva niste obučeni?
- Tata nam ne da da se obučemo, mama!
- Ti nisi normalan, smrznit će se dica, vidi, nisi ih dobro ni obrisa... AAAARGH! ZAŠTO JE VECE ŠKOLJKA ZAŠTOPANA????
- Zato zašto smo stavili u nju puno vece papira, mama.
- Pa dobro, a zašto ste stavili u nju puno vece papira?
- Tata nam je reka da tako napravimo!

- Dobro, ti stvarno nisi normalan, šta radiš jadnoj dici?
- Ja? Šta ću im radit, sve su sami napravili...

- MRŠ LEĆ SVI TROJICA !!!

Pokrili smo se ušima i otišli leć.

Ujutro kad sam se probudija, školjka je bila odštopana.
Hidrostatski pritisak, garant.