Bija sam uvjeren da ću pisat o nečemu drugome, al neću.
Kako sam poče, samo ću grintat.
Tema ovog predavanja je medicina.
Dragi kolege, ponekad zavidim onima s laktoznom intolerancijom.
To je ono kad ne podnosite mliko. Bar mislim da je to to.
Mi doma pijemo po litru-dvi-tri mlika dnevno.
Najviše dica i ja, žena doduše stavi u kavu, al ne pretjeruje.
Računa ona, to je za Vlaje i dicu.
A to bi bili nas trojica: Stariji (8), Mlađi (3) i ja.
Meni se recimo mliko dobro ljubi sa svim i svačim.
More mliko i uz pivo. Al onda mora bit s Kraš Ekspresom. Eto, vidite dokle to ide.
Dobro, ne paše mi baš mliko na krempite, ni na jaje na oko, al opet, to su baš ono ekstremi.
Al ponekad ipak zavidim onima s laktoznom intolerancijom.
Evo, baš sad, u ovom trenutku, im zavidim.
A reć ću vam i zašto.
Pala večer, zimsko doba. Ženi se ka nekako spava, a dica po sili zakona tribaju u krpe.
Nije loše, mislim se. Stvar se razvija dobro za mene.
Volim ja njih sve, to je moja obitelj i ka da su svi moji, što valjda i jesu.
Al istovremeno, nekad mi je stvarno puna kapa svega i triba mi malo mira.
Tribam ipak bit iskren pa priznat da mi puna kapa bude od nekih skroz drugih ljudi, a da zbog toga naj..u oni koji to uopće nisu zaslužili, obično moji mili ukućani. Znam da znate kako je to.
Nekad jedva iščekam, kad svi odu leć, i kad ono sve potpuno utihne, eventualno da pogledam film dopola, ili otpola, zavisi di sam sta prošli misec. Ili poslušam neku dobru pismu.
U nekoj američkoj seriji srknija bi i konjak. Moža bi bija i karizmatični odvjetnik, ko zna.
Samo, moj život nije serija, a put do tišine je trnovit.
Triba dicu spremit za leć, a i po kužini triba nešto poredit.
Šta bi od to dvoje, pita moja žena.
Uopće ne dvojim.
Večeras biram oprat suđe.
Puna mi je glava, prepuna da sad prolazim proceduru čitanja Koka u Parizu sa Starijim i listanja prodajnog kataloga Stihla i Husquarne s Mlađim.
Čitanje je doduše, sama završnica opsežnih priprema za spavanje, jer mu prethodi operacija Kupaonica 2015.
Stariji se zna sam istuširat, dapače, čak i voli, a ako imamo sriće, ne potroši svih 80l vode, nego ostavi bratu malo pri dnu.
Mlađega tuširamo mi, i operemo mu zube. Malo probrljamo četkom, radi navike, to su i tako mliječni, ima rezervne.
Stariji odnedavno sam pere zube, ali skeptičan sam prema rezultatima. A možda i nije svako zlo za zlo, red je i da zubar zaradi plaću.
I tako, ženu večeras dopada higijena i lektira, jer ja izaberem brdo šporkog suđa.
Ka ono, imat ću mir, mogu prat suđe i slušat, recimo, Toma Waitsa. Dobar izbor.
Ima baš ta jedna lagana pisma, traje 4:31, pustim nju, već gledam koju ću posli, možda poslušam i cili album, veselim se.
Neka fleka zapekla u tavi, al more se to riješit onom žicom, ne brine me to.
Sj...m li teflon, kupiću drugu tavu.
Ništa mi neće ovu noć pokvarit!
Aha. Moš mislit.
Jedan se nasljednik dere iz tuša da nije još gotov, drugi plače da neće prat glavu. Zvučna kulisa za poželit.
Da stvar bude gora, na špakeru se kuva neka j...na šalša za sutra, blub, blub, prska po suđu, a napa drnda za pop...it, ne čujem svoje misli.
Tako mi i triba kad napu u dućanu biram po boji, a ne po decibelima.
Majke mi, prista bi da sutra ručam paštetu. Volim paštetu, a i tiša je od šalše.
Neka, pustit ću ja pismu da svira u pozadini dok perem, pa ću je posli ponovo pustit ispočetka, po komodu.
Eto i moje žene, ulazi u kužinu, malo miša šalšu da ne zagori, još mi dobacuje neke upute za sutra. Aha, može.
Šta slušaš, pita. Napu, kažem. I sad tebe.
Ode ona ća, vidi da sam genijalno raspoložen.
Stavljam pismu ispočetka.
Eto i mog Starijeg, ostala mu neka bilježnica u boravku, a triba mu sutra. Da sam ja zna da mu je bilježnic au boravku, napisa bi u nju oproštajno pismo učiteljici, nek vidi žena da ni meni nije lako.
Da te poljubim, tata. Ljubi, laku noć, volim te, sine, ali ako boga znaš, ne vraćaj se.
Ode on, ostavi otvorena vrata. Zatvaraj vrata, nisi na brodu, magarče. Vraća se, al me ne ljubi, mio mu život.
Stavljam pismu ispočetka.
Opet ulazi žena. Baci smeće ujutro, kaže. Nemoj ovu kesu, nego onu. Nemoj je ostaviti priko noći ovde, nego tamo. Nemam pojma. Može sve. Laku noć, volim i tebe.
Stavljam pismu ispočetka.
Sad se meni piša. Poludit ću.
Idem pišat, nije kraj svita. Perem i ruke, sve po peesu.
Stavljam pismu ispočetka.
Stariji sin, sunce moje, je upravo uša u boravak i reka da ne more zaspat i da bi on toplo mliko.
To ga navodno uspava. Vidija i on to u nekoj seriji, biće. Il sam mu ja to reka, budala.
Kad nisam probija...
Naravno, sad Stariji opet triba oprat zube, a pošto je doša bos, ne bi bilo loše ni da opere noge, kvragu, i kosa mu je masna, mama, di si stavila fen...
Vrata ostavija otvorena, neka sine, tata će zalupit...
Stavljam pismu ispočetka.
I sve se mislim
Znam napamet početak, a nemam j...nog pojma kako ova pisma završava.
Ma znaš šta, pun mi je k...c ove pisme, ne mogu je od stra slušat, znam da će opet neko upast prije kraja, možda maškare, ne bi se ni to čudija.
Ne mogu izdržat taj suspense, iden i ja leć, spava mi se. Ni ne razmišljam o tuširanju, garant nema tople vode. U nedilju ću, prije svih.
Eto, zato ponekad zavidim onima s laktoznom intolerancijom.
Stignu navečer poslušat jednu pismu, koju god oće.
Nema komentara:
Objavi komentar