Jedan od stotinu

Moj Stric II, Tesla, on se šesti u struju i aparate, bušilice, fenove, televizije i tako.

Pita ga jedan susid:

- Vidde Tesla, vidde ovo, nešto mi čudno radi. Imam ton, a nemam slike! Šta bi to moglo bit, a?

Stric Tesla se misli, pa odgovara:
- Ja mislim da da bi to moga bit... RADIO!
Stric se, normalno, zaj...va, i to ufino, za razliku od ostale braće.

Al da je strica Teslu bilo pitat šta to ima slike, nema tona, e, tu bi se možda i on zbunija.

Ja znam šta je to: ima slike, a nema tona.
To je: moja Žena i ja gledamo televiziju.

Bili smo mi prije normalni ljudi, nas dvoje.
Samo, još od kad nam se rodija stariji sin, mi gledamo televiziju na MUTE.
Počeli samo zato da ne budimo maloga (koji naivci, sad kad je naresa, sad ga svašta smeta).
A nastavili smo gledat televiziju na MUTE zato.... da ne trošimo struju valjda, jer ništa mi bolje ne pada na pamet, a da je pametno.

Žena se na to brzo navikla. Njoj je to, gledat televiziju bez tona, bilo ka i ništa.
Mene je to nerviralo za poludit. Samo nisam smija ništa reć, ispa bi bešćutan prema ditetu.
Posli sam, sve zbog nemogućnosti da išta po tom pitanju prominem, pokuša pronać prednosti ove neobične navike.
Čak sam ih nekoliko i pronaša!

Recimo, svakih par dana me zovu oni iz TEKON-a. I odma, čim sa ja javim, oni mi oće poklonit 60 sportskih programa za samo 1249 kuna mjesečno.
(A nemaju pojma da, zahvaljujući mojem posvemašnjem antitalentu za sport, mi doma utakmice nikad ne gledamo. Od nas dvoje, nogomet možda čak više zanima Ženu. Ona možda zna kojeg je nogometaša ostavila žena, bude to u Gloriji, pa gleda da vidi oće li se taj možda rasplakat na utakmici.
Ja ne znam ni to. Ja sam za sport tu-tu-be, ako me razumite.
Ja, ali sad najiskrenije, ne znam ni šta znače izrazi "prezimiti u Europi" ni "dat 110%".
Ovo prvo bi još i moga, s dekicom, ali ovo drugo mi se ipak čini skroz nemoguće.)

I sad baš mislim: a da ove iz TEKON-a upitam bi li nam dali popust od 50% ako uzmemo samo sliku, bez tona? Šta će nama ton? Mi imamo dicu. Ja mislim da bi oni morali pristat. Za nogomet me nije briga, al bi zato moga gledat History Channel!
Zamisli gušta: bitka kod Staljingrada, bombe, rašpe, livorveri, ja gledam, Žena spava, dica spavaju, ima slike, a nema tona.

Ima još.
Ovo je gledanje na MUTE razvilo kod nas neke druge sposobnosti koje su kompenzirale nedostatak zvuka. Doduše, uglavnom su se te sposobnosti razvile kod Žene, u mene slabo.


Serije na engleskom nekako mogu i pogledat na MUTE, čitam titlove.
Al Žena na MUTE more gledat i hrvatske serije, bez problema! Kako?
Vjerojatno je s vrimenom naučila čitat s usana!
Zapravo, siguran sam da zna čitat s usana, jer i inače u životu, svaki put kad nešto promrsim sebi u bradu, ona točno zna šta sam reka.
Mislim da ona čita s usana čak i s leđa! Kako, nemam pojma, ali čita.

Čoviče, ona čak gleda Zvijezde pjevaju na MUTE!
I uglavnom pogodi ko će ispast!
Dobro, to znači i da nije bitno kako ko piva, nego kakve noge i frizuru ko ima, al isto mi je facinantno.

Ima još.
Recimo, kad gledaš televiziju na MUTE, na američkim humorističkim serijama nema onog kretenskog nasnimljenog smija.
Tako da se na MUTE smiješ samo kad je nešto stvarno smišno.
Šta doduše znači da se skoro uopće ne smiješ, jer ništa zapravi i nije smišno.


Moja Žena je skoro uspila savladat i razgovor  na mobitel na MUTE!
Srića da joj i prijateljice ne barataju tom vještinom, možda bi nabile račun po noći, dok ja spavam.

***

Navika je đavlija stvar, pa nek su nam sad dica zera i veća, mi se još ne usuđujemo pojačat ton kako bog zapovida.
Od 1 do 100 na našoj televiziji, uglavnom se jačina zvuka kreće oko 1.
A kad se baš raskalašimo, onda bude to i na 10-12.
Al ne da ona priko toga, čudo joj je 12.
Doduše, kad ona okrene glavu, ja malo učepim daljinski, natram zvuk i na 13, pa i na 14.
Odma ona skuži.
- Šta si raspalija, dosta šta dica ne mogu spavat od tebe, sad oćeš i susidstvo probudit???

Ipak, siguran sam da najveća prednost gledanja na MUTE tek dolazi.
Žena i ja, u biti, ovako treniramo nagluhost, za pod stare dane.

Moj Ćaća tu nagluhost trenira drugačije.
On misli da se problem rješava tako da naprdiš zvuk na 78.
Osjeća se na 78 i vibracije, to je surround.
Njemu i Materi utakmica bude ka da su stvarno na stadionu, samo im bengalka ne more zapravo opeć jaketu.

E, a drugo smo mi, Žena i ja.
Mi lipo, umisto da pojačavamo do besvijesti,
mi ćemo smanjit do besvijesti.
Kad ne čuješ, nije te ni briga.
Šta se tu ima za slušat? Sve se lipo vidi.
Slika govori tisuću riječi, a riječ samo jednu.

Ako u onim serijama slučajno bude šta smišno, vjerojatno ćemo se naučit i smijat na MUTE.

Ekipi u staračkom domu ćemo se sigurno svidit.
Kome se mi ne bi svidili?